INTERVJU - Danilo Anđušić: Ostvario sam sve snove u Partizanu, iako je bilo baš teških momenata

Partizanov remont posle neuspešne sezone doveo je do toga da se promeni gotovo cela ekipa. Danilu Anđušiću treći rastanak sa Partizan Mozzart Betom nije bio ništa lakši, štaviše dosta je emotivno doživeo odlazak iz voljenog kluba u kojem je osvojio prvi trofej Jadranske lige.

Ipak, jasno je svima da prošla sezona uopšte nije bila po merilima i standardima svakoga kome srce kuca za crno-bele. Posle povratka na krov regionalnog takmičenja i sada već čuvene serije sa Real Madridom, delovalo je kao da Parni valjak ima sve preduslove da uhvati snažan talas koji može da donese samo velike, pozitivne stvari. U praksi nije bilo tako...

”Nije završeno kako smo želeli”, počinje sa uzdahom Anđušić razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:

”Volim da kažem, a pričao sam i sa Željkom... Mnogo lepih trenutaka, ali i teških. Nije bilo sredine. Ove sezone je bilo baš teško. Posle te prve sezone, nebitno kakva je bila uloga na terenu, igra, zajedništvo i sve što smo doživeli, bilo je nezaboravno i ispisali smo istoriju. Vratili smo navijače, deca su se vratila na tribine i to mi je najdraže. Imaju želju da prate košarku i tu smo uradili jako lepu stvar”.

Ipak, verovatno je bilo mnogo lepo biti ponovo u Partizanu.

”Tako je. Bez obzira na teške trenutke, meni je drago što sam se vratio u Partizan. Ispisali smo zajedno istoriju. Neke stvari su mi se ostvarile što nikada nisam ni sanjao, bio sam na nekim utakmicama kapiten Partizana, što je malo ko doživeo. To su stvari koje ću pamtiti i naravno osvajanje ABA lige posle 10 godina i moj prvi trofej Jadranske lige u karijeri. To su lepe stvari koje su se dešavale i koje su za nezaborav. Iskreno, nije mi bilo lako kada sam gledao neke klipove... Bukvalno me rasplače. Rasplaču me trenuci zajedništva, jer sam želeo da moja deca odrastaju u tome. Da dožive da cela hala skandira ime njihovog tate. Bili su deo toga, to je nešto neprocenjivo i jako mi je drago što sam bio deo toga, uz sve teške trenutke kojih je bilo mnogo, kako individualno tako i timski”.

Ako je osvajanje Jadranske lige uz onu prvu sezonu u Evroligi do serije sa Realom bili najbolji momenti, koji su bili teški?

”Pre svega to što smo za dve sezone osvojili samo jedan trofej. Imali smo tim za mnogo više, pogotovo ove sezone. Serija sa Realom je takođe bila mnogo teška... Možemo svi da pričamo šta bi bilo, kad bi bilo, ali činjenica je da smo mi tada igrali najlepšu košarku u Evropi i to niko ne može da nam oduzme. Ne znamo kako bi se sve završilo, ali samo biti na Fajnal foru je velika stvar. To su teški trenuci što se tiče timskog dela”.

A, individualnog?

”U mnogim situacijama i utakmicama nisam dobijao ono što sam smatrao da zaslužujem... Iskreno mislim da sam, za ono vreme koje sam dobio, pokazao mnogo, a opet smatram da sam mogao još više da pružim, igrama i drugim stvarima, da sam imao drugačiju ulogu. To mi je teško palo, ali već sam rekao – nekada moraš da staviš svoj ego po strani zarad tima. Pokušavao sam to da radim cele sezone, stavio sam sebe u službu tima i trudio se da odigram maksimalno kad god sam dobijao šansu. To je ono što me je nosilo. Ostaje žal što znam da sam mogao da doprinesem više”.

Kažu da se ipak samo lepe stvari pamte.

”Trudiću se maksimalno da bude tako, da pamtim samo lepe stvari. Već sam rekao Željku da sam stvarno mnogo srećan, iako možda zvuči kao kliše, što sam sarađivao sa njim. Jedan od ciljeva u karijeri bio mi je da sa radimo zajedno, uz sve dobre i loše trenutke koje smo imali on i ja... Opet, jako mi je drago što smo radili zajedno, tako sam zaokružio priču, radio sam sa maltene svim našim vrhunskim trenerima što je veliko iskustvo. Ispunio sam san i ne želim da žalim ni za čim”.

Kada govoriš o tim najtežim trenucima, videlo se i sa strane da ti nije bilo svejedno kada ne igraš, posle perioda u kojem si bio redovno na parketu...

”Teško, teško. Igraču to možda i najteže padne. Ali, sve je to filozofija trenera, kako on vidi igru i tim. Dosta toga se menja i zavisi od milion stvari. Igraču je teško da to prihvati, jer igraš dobro za tim i onda odjednom se nešto promeni. Teško je u tim situacijama ostati smiren. To je ono čemu sam težio sve vreme, da uvek ostanem u trenutku, da razmišljam samo o onom što mogu da uradim kada dobijem šansu. Druge stvari ti ne možeš da kontrolišeš. Jeste teško i nije prijatno, ali sve je to deo našeg sporta i profesije. Treba da se nosiš sa svim i pokušaš da promeniš sve što možeš, da uvek daješ maksimum kad ti se ukaže šansa”.

Da li si mišljenja da se prva Partizanova sezona po povratku u Evroligu desila, takoreći, ranije nego što je možda trebalo? Jer, kada se gleda sa ove distance, ta godina je postavila standard koji prošlosezonska ekipa nije uspela da dostigne...

”Da li se desilo prerano ili ne, mi smo igrali sjajno. Da li se desilo Panatinaikosu da ‘prerano’ osvoji titulu? Neke stvari se poklope, funkciošu stvari tako kako funkcionišu. Da li je taj rezultat uticao na ovu sezonu? Jeste, sigurno. Ne možemo da kažemo koliko, ali jeste sigurno. Svi smo ‘poleteli’ zbog te hemije, tog rezultata, tih odnosa... Jednostavno, mislili smo da je normalno da uđemo u plej-of, da se borimo za Fajnal for. Iskreno mislim da smo mi imali kvalitet za to i u prošloj sezoni. Kvalitet igrača koje smo imali, njihov IQ i košarkaško znanje pokazuju da smo imali tim za najviše moguće ciljeve u svim takmičenjima”, analizira Anđušić i nastavlja:

”Opet, desi se mnogo toga, na šta ti ne možeš da utičeš. Pre svega hemija, karakter, glava igrača, kako se ko uklopi... Sve su to stvari koje su uticale da ceo tim zapravo živi na onom što smo imali godinu dana ranije. Očekivalo smo možda da se sve to samo ponovi u narednoj sezoni. I onda kada smo ušli u probleme, kod vas sam baš i čitao tekst o tome koliko smo utakmica izgubili na jedan posed ili u poslednjim trenucima, što je prosto neverovatno. Da si dobio jednu ili dve takve utakmice, sigurno bi sezona bila drugačija, kao što je bila ona ranije. Sve su to stvari koje su pomalo uticale”.

Dvejn Vašington: Agent mi pokazao koliko su Egzum i Doužer napredovali u Partizanu, otac mi pričao o Željku

Ostoja Mijailović najavljuje spektakl: Novinari su nešto promašili, biće iznenađenja

Trebalo je samo dočekati pravi trenutak, da se ekipa pokrene.

”Zato i ne mislim da je ništa došlo prerano. I kada smo imali loše trenutke, o tome sam pričao i tokom one prve sezone, pa su se neki pitali šta ja pričam i kako toliko verujem u tim, a mi loši, mi smo osećali da je samo pitanje trenutka kada ćemo da prelomimo i da se stvari okrenu u našu korist. Imali smo zajedništvo, družili smo se, pričali, bili smo razmišljanja da je samo bitno kad ćemo da prelomimo. I onda se desi Efes u Areni, mi smo počeli da meljemo, podiglo se samopouzdanje, što je uz hemiju koju smo imali izgledalo kao grudva koju pustiš nizbrdo i ona postaje sve veća. Bio je to rezultat procesa, dobrog miksa karaktera i ljudi. To je jedan od najbitnijih faktora za dobre rezultate. Da imaš dobru hemiju i tim”.

To znači da hemija u prošloj sezoni nije bila ista kao godinu dana ranije?

”Nije, definitivno nije. Kad to kažem, ne mislim u smislu da smo se svađali, da nismo pričali jedni sa drugima. Svi koji su došli tokom prošlog leta su sjajni momci. Pi Džej, Frenk, Poni... Sa svima sam u komunikaciji. Nismo isti karakteri, nismo se prosto uklopili, kao što je to bilo godinu pre sa Lesorom, Jamom, Papapetruom i Danteom”.

Da li te iznenađuje situacija u kojoj je Partizan Mozzart Bet sada, da promeni maltene celu ekipu?

”Iskreno, iznenađuje me. Svi su očekivali remont ekipe, posle onakve sezone. Rekao sam – bila je neuspešna i tu nema šta da se krije. Neuspešna je bila u svakom smislu. Trebalo je da se desi remont ekipe, da bi se nešto uradilo. Da li sam očekivao u ovolikoj meri? Nisam. Ali, verujem da će Partizan i Željko da naprave dobar tim za sledeću sezonu, da će napraviti bolje rezultate”.

Kevin Panter je u oproštajnom intervjuu za naš sajt baš govorio o tebi, sa koliko si samopouzdanja igrao, da je uvek mogao sa tobom da razgovara o svemu, da si se nosio stoički sa mnogim stvarima...

”Da, to sam pročitao i bilo mi je mnogo drago”.

Sada to samopouzdanje prenosiš na novu stanicu u karijeri?

”Tako je. Sve je novo, ali sam neko ko je kroz karijeru prolazio kroz ne tako lake situacije i uspevao sam da se izborim sa istim na neki način. Naravno, kroz trening i veru u sebe, sa samopouzdanjem. Mnogo puta sam pričao sa Panterom, čak i kada nisam igrao on mi je pomogao na tom psihološkom planu. Bilo mi je oduvek fascinantno kakav on mentalitet ima. Kada odigra lošu utakmicu, on na sledeću izlazi još motivisaniji da bude bolji. Stalno smo pričali o tome kako treba da ostanemo dosledni onom što znamo, bez obzira šta se dešava. Najbitnije je da verujem u sebe i želim da to prenesem na narednu sezonu i ekipu. Hoću da pokažem šta znam, zbog čega sam tu. Spreman sam za tako nešto, samopouzdanja mi ne manjka, to se neće promeniti. Kevina bih voleo da pozdravim, jer sam mnogo naučio od njega. Oduševilo me je kakvu etiku ima i razmišljanje, to su stvari koje je jako lepo videti i čuti”.

Šta će ti najviše nedostajati u Partizanu?

”Navijači i pritisak. Koliko god to nekima smetalo, teško je nositi se sa tim nekada. Ali to je jedan od razloga zašto sam se vratio. Nedostajao mi je taj pritisak rezultata, navijača, jer znaš šta 25.000 ljudi očekuje od tebe. To će mi možda najviše nedostajati, kada izađeš na zagrevanje sat vremena pre utakmice, vidiš 25.000 ljudi koji su tu da te pozdrave, u dobru i u zlu. To nikada neću zaboraviti, hvala im na tome. Možda je izlizana izjava, ali hvala im na podršci koju su mi pružili, ljubavi koju su mi pružili, što su bili pravi navijači i prepoznali su mene kao nekog ko voli klub, ko je dete Partizana, ko je bio tu i kada je bilo teško. Hvala im na svemu, nikad to neću da zaboravim, zauvek će ostati u mom srcu i ostaće posebni. Videćemo se nekom drugom prilikom, u nekim drugim ulogama. Na tribini jer više verovatno neće biti vraćanja”.

Okrećeš novi list i započinješ karijeru u Dubaiju.

”Jako mi je drago što sam završio ugovor. Potpisao sam i srećan sam... Prvenstveno zbog projekta koji je u potpunosti nov. Sjedinio sam se sa pričom o Dubaiju. Posebno kada sam čuo kako sve teče i koji su ciljevi. Drago mi je što smo se dogovorili vrlo brzo. U priči sa trenerom Juricom Golemcem, svidelo mi se kako sve izgleda i kakva je uloga zamišljena za mene, a naravno i život u Dubaiju je lep”, kaže Anđušić i dodaje:

”Tu su i deca koja dolaze u godine kada kreće škola. Nekako se sve sklopilo, dogovorili smo se na dve godine što je jako bitno i zbog porodice, da ostanemo na jednom mestu. Srećan sam što zajedno sa klubom počinjem novu stranicu. Nije mi strano, sa Monakom sam počeo Evroligu, slično i sa Burgom gde sam pisao istoriju. Sada ponovo sa Dubaijem krećemo nešto potpuno novo”.

Živeo si u raznim gradovima?

”Bilo je svega, ali možda najgori je Vloclavek u Poljskoj. To ne možete da shvatite, posle tih gradova... Ajde Rusija, voleo sam Rusiju, ali Vloclavek... Kad sam doveo roditelje, nisu mogli da veruju. Onda idemo do Monaka koji je prelep. Bilo je stvarno svega, mnogo toga sam prošao. Sada idemo na novu destinaciju”.

Samo da Bošnjaković ne bude novi Vukčević

Bilo je uspona i padova u karijeri?

”Volim da pričam na tu temu, generalno to je iskustvo koje volim da prenesem i zbog toga je ovaj kamp pokrenut. Deci da prenesem iskustvo, da nije ništa strašno ako u nekom momentu u karijeri odeš korak ili dva nazad, ništa nije gotovo ni tada. Meni je bilo teško, stvarno je bilo teških trenutaka, ali verovao sam u sebe i uz pomoć porodice sam se uvek borio i došao sam ponovo do Evrolige. Volim da se osvrnem na te trenutke koji nisu laki, ali se pokazuje da nema predaje, da uvek mora da se radi na sebi i da će rad uvek da se isplati, samo je pitanje momenta. Baš taj rad sa mentalne strane pokušavam da približim deci. Imao sam mentalnog trenera Đorđa koji mi je pomogao da prevaziđem teške momente jer sam se i ja zatekao u svemu, počneš da razmišljaš da li ću otići korak dalje, da li sam ja taj nivo, ali podrška i vera su mi pomogli da odem pet koraka napred”.

Sada te čeka potpun nov tim koji želi ulazak u evropsko tržište? Šta trener Golemac očekuje i kakvu ti ekipu očekuješ?

”Verujem da je iskreno jako dobra stvar što se kreće samo od ABA lige jer je sve novo. Prva sezona neće biti laka, biće problema, ali igranje u jednoj ligi biće lakše klubu jer će videti šta može bolje i šta mora da se popravi. Što se tiče ekipe, mislim da će biti iskusna. Period adaptacije će biti verovatno dosta lakši, ne vidim tu neki problem. Pogledajmo samo Panatinaikos koji se skupio i osvojio Evroligu. Samo je pitanje skupa karaktera. Imamo trenera Juricu Golemca koji zna kako sa tim da se nosi, sećate se i Primorske sa kojom je napravio bum u ABA ligi. On sastavlja tim po svom iskustvu i ukusu”.

Uslovi su fantastični, Koka-kola arena izgleda sjajno...

”Bio sam nekoliko puta u Dubaiju, ali nisam bio u Areni, ali po priči verujem da će biti sjajni uslovi, kako za život tako i za igranje. Svi vidimo kako se Istok razvija, vidimo uspon fudbala, a košarka je tu drugi sport u većem delu sveta i jako mi je drago što sam deo nečega novog”.

Ponovo te čeka ABA liga?

”Iskreno, biće malo čudno. Rekao sam da posle Partizana neću biti u ABA ligi, da želim negde van. Ipak, nekako se opet namestilo da sam tu i sigurno će biti neobično, ali ABA liga je sjajna, posebno sa ovakvim Partizanom i Zvezdom. Nije jedna od najjačih liga, ali veoma dobra liga i prava liga za početak Dubaija”.

Pošto je razgovor urađen tokom šuterskog kampa u Kovilovu, bio je red da pitamo i kako je naš sagovornik zadovoljan kampom?

”Presrećan i prezadovoljan sa decom koja su došla. Imaju veliku želju za radom, edukacijom i da čuju nešto novo. Drago mi je da to vidim. Sve je onako kako smo zamišljali i na nivou koji smo želeli da imamo. Videćemo kada se završi sve neke njihove utiske”.

Deca imaju interaktivne sadržaje?

”Kovilovo pruža sjajne uslove za rad i uživanje. Imamo i edukativne stvari sa mentalnim trenerom, nutricionistom, to su stvari koje kod nas nisu zastupljene u radu sa decom, a na Zapadu su normalne zato smo hteli da pružimo to našim polaznicima. Da im usadimo dobre navike i da im te stvari ne budu tabu tema jer sa istim kasnimo za svetom. Dan je deci generalno ispunjen do maksimuma. Ono što mi se najviše sviđa je da se deca raspituju, diskutuju, to znače da su željni znanja”.

Lepo je videti da ima i stranaca?

”Dvojica Francuza, sedmorica Španica, dvojica Rusa, Ukrajinac, Mađar... Imamo dosta dece sa strane, jer cela poenta je da svi čuju za nas preko rada sa trenerima. To dovoljno govori na kom nivou želimo da radimo. Uostalom, cilj je da budemo internacionalni i ovo je lep početak”, završava Anđušić.